Ustav­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je od­red­be Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, po ko­ji­ma su tu­ži­o­ci, po pred­lo­gu po­li­ci­je, mo­gli da od­re­đu­ju mje­re taj­nog nad­zo­ra. Pre­ma od­lu­ci Ustav­nog su­da, ta­kvo ovla­šće­nje da­to po­li­ci­ji i tu­ži­o­ci­ma ni­je u skla­du sa Usta­vom.
– Ustav­ni sud je pred­me­tu U-I broj 5/13, do­nio od­lu­ku ko­jom se uki­da od­red­ba čla­na 159, stav 1 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku u di­je­lu ko­ji gla­si: „mje­re iz čla­na 157, stav 2 ovog Za­ko­ni­ka na obra­zlo­že­ni pred­log ovla­šće­nog po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka ili po slu­žbe­noj du­žno­sti, pi­sa­nom na­red­bom od­re­đu­je dr­žav­ni tu­ži­lac” i pre­sta­je da va­ži da­nom ob­ja­vlji­va­nja ove od­lu­ke – sa­op­šte­no je iz Ustav­nog su­da.
Ovom od­lu­kom Ustav­ni sud uki­nuo je pra­vo da­to tu­ži­o­ci­ma da sa­mo­in­ci­ja­tiv­no – po slu­žbe­noj du­žno­sti ili po pred­lo­gu po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka od­re­đu­ju mje­re taj­nog nad­zo­ra pre­ma osum­nji­če­nim li­ci­ma. Ove iz­mje­ne usvo­je­ne su 2015. go­di­ne, a pred­lo­ži­la ih je Vla­da.
Na če­lu tu­ži­la­štva na­la­zi se vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, dok po­li­ci­jom ru­ko­vo­di di­rek­tor Slav­ko Sto­ja­no­vić.
Pre­ma ta­da­šnjem obra­zlo­že­nju iz Vla­de, do­pu­na­ma i iz­mje­na­ma je „iz­vr­še­no ter­mi­no­lo­ško pre­ci­zi­ra­nje nor­me”.
– Ima­ju­ći u vi­du da je do­sa­da­šnja du­ži­na tra­ja­nja mje­ra taj­nog nad­zo­ra zna­čaj­no ote­ža­va­la pri­ku­plja­nje do­ka­za i po­da­ta­ka o kri­vič­nom dje­lu i uči­ni­o­cu, u od­no­su mje­re taj­nog nad­zo­ra ko­je su pro­pi­sa­ne čla­nom 157 stav 1 i stav 2 tač. 3, 4, 5 i 6 iz­vr­še­na je iz­mje­na ta­ko da se one sa­da, po­red to­ga što mo­gu tra­ja­ti do če­ti­ri mje­se­ca, mo­gu pro­du­ža­va­ti pre­ma istom li­cu i za isto kri­vič­no dje­lo naj­du­že do 18 mje­se­ci od do­no­še­nja pr­ve na­red­be za nji­ho­vo od­re­đi­va­nje taj­nog nad­zo­ra iz čla­na 157 st. 1 i 2 pre­ma istom li­cu i za isto kri­vič­no i dje­lo ne­ma uti­ca­ja na od­re­đi­va­nje mje­ra pre­ma li­ci­ma iz čla­na 157 stav 7 za­ko­ni­ka – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju ko­je je ta­da da­la Vla­da.
Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku pro­pi­sa­ne su dvi­je vr­ste mje­ra taj­nog nad­zo­ra – jed­ne ko­je na pred­log tu­ži­o­ca od­re­đu­je su­di­ja za is­tra­gu, a od­no­se se na taj­ni nad­zor i sni­ma­nje te­le­fon­skih raz­go­vo­ra, taj­no pra­će­nje i sni­ma­nje li­ca i pred­me­ta, ula­zak u pro­sto­ri­je ra­di taj­nog fo­to­gra­fi­sa­nja i sni­ma­nja i dru­ge ko­je od­re­đu­je tu­ži­lac po slu­žbe­noj du­žno­sti ili po pred­lo­gu po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka. Te mje­re taj­nog nad­zo­ra od­no­se se na si­mu­li­ra­no da­va­nje ili pri­ma­nje mi­ta, an­ga­žo­va­nje pri­kri­ve­nog isled­ni­ka, pra­će­nje pre­vo­za i is­po­ru­ka pred­me­ta kri­vič­nog dje­la, skla­pa­nje si­mu­li­ra­nih prav­nih po­slo­va, osni­va­nje fik­tiv­nih dru­šta­va...
Ustav­ni sud još ni­je ob­ja­vio ovu od­lu­ku s ob­zi­rom na to da je do­ni­je­ta na po­sled­njoj sjed­ni­ci. Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, su­di­je su uki­nu­le od­red­be ZKP-a jer sma­tra­ju da se nji­me kr­ši član 42 Usta­va Cr­ne Go­re ko­ji ga­ran­tu­je pra­vo na pri­vat­nost pi­sa­ma i član 8 Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma i osnov­nim slo­bo­da­ma ko­ji ga­ran­tu­je pra­vo na po­što­va­nje pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta.
Pre­ma Usta­vu, od taj­no­sti pi­sa­ma mo­že se od­stu­pi­ti sa­mo na osno­vu od­lu­ke su­da, ako je to neo­p­hod­no ra­di vo­đe­nja kri­vič­nog po­stup­ka ili iz raz­lo­ga bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re.
Iako po za­ko­nu i Usta­vu su­di­je ima­ju pra­vo da od­re­đu­ju mje­re taj­nog nad­zo­ra, naj­dra­stič­ni­ji obje­lo­da­nje­ni pri­mjer zlo­u­po­tre­be ovog in­sti­tu­ta u Cr­noj Go­ri de­sio se upra­vo od stra­ne no­si­la­ca sud­ske vla­sti. „Dan” je 2016. go­di­ne ob­ja­vio da su su­di­je za is­tra­ge ne­za­ko­ni­to, u vi­še na­vra­ta to­kom 2015. i 2016. go­di­ne, tra­ži­le li­stin­ge te­le­fon­skog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru. To je obje­lo­da­nje­no na­kon što su te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je tra­ži­le mi­šlje­nje Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma o to­me.
Te­le­no­ru je, ka­ko je „Dan” ra­ni­je ob­ja­vio, to­kom 2015. do­sta­vlje­no de­vet sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga te­le­fon­skog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru, te 18 sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za op­šti­ne Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Bi­je­lo Po­lje, Bu­dva, Ti­vat, Ko­tor, Her­ceg No­vi, Bar, Ro­ža­je, Be­ra­ne i Ce­ti­nje.
U to­ku 2016. toj kom­pa­ni­ji do­sta­vlje­na su če­ti­ri sud­ska na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru.
M:te­lu je u 2015. go­di­ni sti­glo 12 sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru i 18 sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za op­šti­ne Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Bi­je­lo Po­lje, Bu­dva, Ti­vat, Ko­tor, Her­ceg No­vi, Bar, Ro­ža­je, Be­ra­ne i Ce­ti­nje. To­kom pr­va tri mje­se­ca 2016. go­di­ne do­bi­li su če­ti­ri sud­ska na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru i osam na­lo­ga za op­šti­ne Ro­ža­je, Bi­je­lo Po­lje, Ko­tor, Ti­vat, Her­ceg No­vi i Pod­go­ri­cu.
Te­le­kom je u 2015. go­di­ni do­bio 13 sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru i 18 sud­skih na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za op­šti­ne Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Bi­je­lo Po­lje, Bu­dva, Ti­vat, Ko­tor, Her­ceg No­vi, Bar, Ro­ža­je, Be­ra­ne i Ce­ti­nje.
To­kom pr­va tri mje­se­ca 2016. ova kom­pa­ni­ja do­bi­la je če­ti­ri sud­ska na­lo­ga za iz­u­zi­ma­nje li­stin­ga ba­znog sa­o­bra­ća­ja za ci­je­lu Cr­nu Go­ru i osam na­lo­ga za za­dr­ža­ne po­dat­ke za op­šti­ne Ro­ža­je, Bi­je­lo Po­lje, Ko­tor, Ti­vat, Her­ceg No­vi i Pod­go­ri­cu.
Po­tom je i Vr­hov­ni sud utvr­dio da is­tra­žne su­di­je ni­je­su mo­gle odo­bra­va­ti po­li­ci­ji da uzi­ma­ju li­stin­ge svih gra­đa­na.
A.O.


Spor­ne i po­je­di­ne osu­đu­ju­će pre­su­de

Ova od­lu­ka Ustav­nog su­da či­ni spor­nim sve osu­đu­ju­će pre­su­de su­do­va ko­je su za­sno­va­ne na do­ka­zi­ma pri­ku­plje­nim pri­mje­no­m o­vih mje­ra, oci­je­nio je za „Dan” advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić. On je is­ta­kao da po­seb­no za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da ovo ni­je pr­vi put da Ustav­ni sud utvr­đu­je da su ne­u­stav­ne od­red­be ZKP-a na osno­vu ko­jih su pri­ku­plja­ni do­ka­zi ko­ji se ko­ri­ste u kri­vič­nom po­stup­ku.
– Pod­sje­ti­ću da je ZKP, na­kon Usta­va, naj­va­žni­ji prav­ni akt sa aspek­ta za­šti­te ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. Či­nje­ni­ca da se ta­kav za­kon su­vi­še če­sto pro­gla­ša­va ne­u­stav­nim uka­zu­je na ozbilj­nu sum­nju da iz­vr­šna vlast ko­ja je pred­lo­ži­la ta­kve od­red­be i ve­ći­na u za­ko­no­dav­noj vla­sti ko­ja ih je do­ni­je­la ne­ma­ju ni mi­ni­mum struč­nih ka­pa­ci­te­ta za oba­vlja­nje naj­od­go­vor­ni­jih po­slo­va u dr­ža­vi ili, pak, da ra­de u in­te­re­su iz­vr­ši­la­ca kri­vič­nih dje­la. Ni­je is­klju­če­na mo­guć­nost da se ra­di i o jed­nom i dru­gom, ali je ne­spor­no da bi naj­zad tre­ba­lo da se us­po­sta­vi ja­san si­stem od­go­vor­no­sti za kr­še­nje Usta­va od ko­ga u kraj­njem naj­ve­ću ko­rist mo­gu ima­ti li­ca ko­ja se ba­ve kri­mi­na­lom, dok naj­ve­ću šte­tu tr­pe gra­đa­ni ko­ji po­štu­ju Ustav i za­ko­ne – sa­op­štio je Ra­du­lo­vić.
On je po­ja­snio ko­je je mje­re taj­nog nad­zo­ra dr­žav­ni tu­ži­lac mo­gao da od­re­di pre­ma, ka­ko je sa­da utvr­đe­no, ne­u­stav­nim od­red­ba­ma ZKP-a.
– I to: si­mu­li­ra­nu ku­po­vi­nu pred­me­ta ili li­ca i si­mu­li­ra­no da­va­nje i pri­ma­nje mi­ta, pru­ža­nje si­mu­lo­va­nih po­slov­nih uslu­ga ili skla­pa­nje si­mu­lo­va­nih prav­nih po­slo­va, osni­va­nje fik­tiv­nog pri­vred­nog dru­štva, pra­će­nje pre­vo­za i is­po­ru­ke pred­me­ta kri­vič­nog dje­la, sni­ma­nje raz­go­vo­ra uz pret­hod­no in­for­mi­sa­nje i sa­gla­snost jed­nog od uče­sni­ka raz­go­vo­ra i an­ga­žo­va­nje pri­kri­ve­nog isled­ni­ka i sa­rad­ni­ka. Da­kle, niz mje­ra taj­nog nad­zo­ra dr­žav­ni tu­ži­lac je mo­gao da od­re­di bez sud­ske kon­tro­le, što je su­prot­no Usta­vu i Evrop­skoj kon­ven­ci­ji za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. Da­va­nje ova­kvih ovla­šće­nja dr­žav­nom tu­ži­o­cu i po­li­ci­ji ne­pri­hva­tlji­vo je u si­ste­mi­ma vla­da­vi­ne pra­va, a po­seb­no je opa­sno u dru­štvi­ma u ko­ji­ma po­li­ci­ja i dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne­ma­ju tra­di­ci­ju de­mo­krat­skog i za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja u svom ra­du – na­gla­sio je on.